Sve što treba da znate o uraslim noktima: Uzroci, lečenje i prevencija

Problem uraslih noktiju jedan je od najčešćih razloga zbog kojeg ljudi traže pomoć ortopeda, hirurga ili medicinskih pedikira. Ovaj izuzetno bolan stan može značajno da utiče na kvalitet života, otežavajući hod, nošenje obuće i obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Iako se čini kao prost problem, urasli nokti mogu dovesti do ozbiljnih komplikacija ako se zanemare, uključujući duboke upale, formiranje apscesa i čak sistemske infekcije, posebno kod osoba sa dijabetesom ili oštećenim cirkulacijom.

U ovom članku ćemo detaljno istražiti sve aspekte ovog problema - od uzroka i simptoma, preko konzervativnih i hirurških metoda lečenja, do efikasnih strategija prevencije. Cilj nam je da vam pružimo jasan i koristan vodič kroz koji ćete moći da razumete svoj problem i donesete informisanu odluku o daljem postupanju.

Šta je zapravo urastao nokat i kako ga prepoznati?

Medicinski poznat kao unguis incarnatus, urastao nokat nastaje kada ivica nokta, obično na nožnom palcu, urasta u kožu koja ga okružuje. To nije isto što i podražaj ili žulj od obuće. Ključna razlika je u tome što se kod pravog urastanja stvarno dešava prodor noktne ploče u meko tkivo, stvarajući hermetički zatvoren prostor između nokta i mesa. Upravo zbog toga, u mnogim slučajevima, između nokta i zadebljanog tkiva ne možete ni da provučete dlaku.

Simptomi koji ukazuju na problem uraslog nokta uključuju:

• Bol koji može varirati od blagog nelagodja do oštrog, pulsirajućeg bola koji otežava hod.
• Crvenilo i otok (edem) duž jedne ili obe strane nokta.
• Osetljivost na pritisak, čak i od dodira čarape ili jastoga.
• Osećaj topline u zahvaćenom području.
• Stvaranje tečnosti ili gnoja (supuracija), što ukazuje na prisustvo infekcije.
• Formiranje tzv. "divljeg mesa" (granulacijsko tkivo) koje može krvariti pri blagom dodiru.

Ako primetite bilo koji od ovih znakova, važno je da preduzmete mere na vreme. Ignorisanje problema može dovesti do pogoršanja infekcije, što zahteva agresivnije lečenje.

Šta uzrokuje urastanje noktiju?

Razumevanje uzroka je ključno kako za lečenje tako i za prevenciju. Najčešći uzroci uraslih noktiju su:

Nepravilno šišanje noktiju: Ovo je daleko najčešći uzrok. Sečenje noktiju prekratko ili zaobljavanje ivica stimuliše kožu da "prekrsti" ivicu nokta dok on ponovo raste. Umesto toga, nokte treba seći ravno, ne praveći polukrug, i ostaviti dovoljno noktne ploče da zaštiti meko tkivo prsta.

Neprikladna obuća: Uske cipele, špicaste patike ili bilo koja obuća koja stvara pritisak na nožne prste gura nokte u meko tkivo koje ih okružuje. Stalno nošenje takve obuće postepeno menja pravac rasta nokta.

Trauma: Udarac u prst, paljenje teškog predmeta na nogu ili ponavljajuće povrede tokom sporta (npr. fudbala) mogu oštetiti nokatnu ploču ili njen koren (matriks), uzrokujući da nokat raste na nepravilan način.

Genetska predispozicija: Neki ljudi jednostavno imaju genetsku sklonost ka uraslim noktima. To može uključivati prirodno zakrivljene ili široke nokatne ploče, kao i preterano zadebljanje mekog tkiva oko nokta.

Loša higijena stopala ili prekomerna znojavost: Vlažna sredina omekšava i kožu i nokat, što povećava verovatnoću da će se ivica nokta zariti u omekšano tkivo.

Važno je napomenuti da, kao što je jedan iskusni medicinski pedikir rekao, "svaki nokat je priča za sebe". Ono što je uzrok problema kod jedne osobe možda neće biti isto kod druge.

Prvi koraci i konzervativni tretmani kod blagih slučajeva

Ako je problem u ranom stadijumu, a nema znakova ozbiljne infekcije (kao što je obilno stvaranje gnoja, jaka crvenila ili groznica), moguće je pokušati sa kućnim nege ili konzervativnim tretmanima.

Kupke za noge: Potapanje stopala u toplu, slanu vodu ili blagi rastvor hipermangana na 10-15 minuta, tri do četiri puta dnevno, može pomoći u smanjenju otoka i ublažavanju blage upale. Ovo takođe omekšava tkivo i sam nokat, olakšavajući dalje manipulacije.

Podmetanje vate: Nakon kupke, kada je nokat i koža omekšali, pažljivo možete pokušati da podignete ivicu nokta koja urasta i podmetnete mali komadić sterilne vate natopljene antiseptikom poput povidon-joda. Ovaj postupak, koji se preporučuje od strane mnogih, omogućava noktu da "preraste" kožu. Vatu je neophodno menjati svakodnevno kako bi se održala higijena. Međutim, ova metoda je efikasna samo ako postoji dovoljno prostora da se vata uopšte i ugura. Kao što je već pomenuto, kod pravih uraslih noktiju taj prostor često ne postoji.

Primena lokalnih antiseptika i masti: Upaljeno područje možete tretirati antiseptičkim sredstvima kao što su 3% rastvor hidrogena, povidon-jod ili alkohol, kako biste sprečili sekundarnu infekciju. Antibiotičke masti (npr. sa gentamicinom ili hidrociklinom) mogu pomoći kod blagih infekcija, ali ne mogu da uklone osnovni uzrok - deo nokta koji urasta. Neki takođe preporučuju melem od nevena ili kantarionovo ulje zbog njihovih antiupalnih i antiseptičkih svojstava. Takođe, postoje specijalizovane masti poput Alfa Beta melema koje pomažu u omekšavanju noktne ploče.

Nošenje odgovarajuće obuće i čarapa: Dok se prst oporavlja, ključno je nositi široku, udobnu obuću koja ne vrši pritisak na prste, kao i čarape od prirodnih materijala koji apsorbuju vlagu.

Važno je naglasiti da su svi ovi konzervativni tretmani samo privremeno rešenje. Oni mogu ublažiti simptome i dati noktu vremena da izraste, ali neće sprečiti ponovno urastanje ako postoji osnovni problem sa oblikom nokta ili tkiva.

Kada je potrebna stručna pomoć? Uloge medicinskog pedikira i hirurga

Ako se bol pogoršava, pojavi se gnoj, otok se proširi ili ako kućni tretmani ne daju rezultate u roku od nekoliko dana, vreme je da potražite profesionalnu pomoć.

Medicinski pedikir je stručnjak za nehirurško rešavanje problema stopala i noktiju. Njegova uloga je od ključnog značaja. Iskusan pedikir će, koristeći specijalizovani pribor (kao što su spicaste cange), moći da bezbolno ili sa minimalnom boli odstrani deo nokta koji urasta i pravi problem. Kao što jedan pedikir objašnjava, kada se iseče tačno onaj mali deo nokta koji stvara pritisak, pacijent oseća trenutno olakšanje, "kao da je pampur izašao iz flaše". Ovaj zahvat je brz, a oporavak je gotovo trenutan - pacijenti često mogu da nastave sa normalnim aktivnostima, čak i da igraju fudbal.

Medutim, glavni nedostatak ovog pristupa je što nokat nastavlja da raste svojim prirodnim, ponekad problematičnim, putem. To znači da se problem može ponoviti za nekoliko nedelja ili meseci, što zahteva redovne posete. Ovo može postati finansijski i vremenski zahtevno na duže staze.

Hirurška intervencija je rezervisana za teške, rekurentne slučajeve koji ne reaguju na druge oblike lečenja, ili za one sa ozbiljnom infekcijom. Postoji nekoliko hirurških procedura:

Klinasta resekcija (Segmentna matriciektomija): Ovo je najčešći hirurški zahvat. Pod lokalnom anestezijom, hirurg uklanja urasli deo nokta zajedno sa delom korena nokta (matriksa) koji ga proizvodi. Cilj je da se spreči ponovni rast tog određenog dela nokta. Ovo se može uraditi klasičnim hirurškim putem, laserom, radio-talasima ili hemijski (fenolom). Prednost je kraće trajanje procedure i brži oporavak u odnosu na potpuno uklanjanje nokta. Međutim, stopa recidiva nije zanemarljiva, jer postoji mogućnost da se mali deo matriksa ipak regeneriše.

Vandenbosova procedura: Ova, kod nas manje poznata, metoda se fokusira na uzrok problema - prekomerno zadebljano bočno tkivo. Umesto širokog uklanjanja nokta, hirurg odstranjuje višak mekog tkiva sa bočne strane nokta. Na taj način, nokat više nema u šta da uraste. Kao što je jedan pacijent koji je prošao kroz ovu proceduru rekao, "nokat više nema fizički gde da uraste". Ovo se smatra trajnim rešenjem za one sa izraženim problemom zadebljanog tkiva, a ožiljak je minimalan. Oporavak može biti nešto duži, ali dugoročno, mnogi ga smatraju najefikasnijom metodom.

Potpuno uklanjanje nokta (Avulzija): Ova radikalna metoda podrazumeva uklanjanje cele nokatne ploče. Danas se retko primenjuje kao prva opcija jer je oporavak dug i bolan, a novi nokat koji izraste često je deformisan i takođe sklon urastanju. Rezervisana je za ekstremne slučajeve teških i ponavljajućih infekcija.

Nakon bilo koje hirurške intervencije, neophodno je pridržavati se postoperativnih uputstava, koja uključuju redovno previjanje rane, eventualno korišćenje antibiotika i izbegavanje opterećenja operisane noge tokom određenog perioda.

Zablude i česta pitanja o uraslim noktima

Zbog raširenosti ovog problema, kruže brojne zablude. Pokušaćemo da razjasnimo neke od njih.

Zabluda: "Svi problemi sa bolom na strani nokta su urastanje."
Netačno. Bol može poticati i od žulja od uske obuće, gljivične infekcije ili jednostavno od prekratko ošišanog nokta koji pritiska kožu, a da nokat nije fizički urastao u tkivo.

Zabluda: "Mazalice i narodni lekovi mogu trajno da reše urastao nokat."
Dok određene masti i oblozi (npr. od propolisa, crnog luka ili kupusa) mogu da smanje upalu i povuku gnoj, oni ne mogu da uklone čvrstu nokatnu ploču koja je uzrok problema. Oni samo privremeno rešavaju simptome.

Zabluda: "Nokte uvek treba seći u polukrug."
Ovo je verovatno najveća i najopasnija zabluda. Nokte na nogama uvek treba seći